Zvezdana protiv "Batena"

Naša porodica je mala ali srećna, koliko je to moguće. Glavni članovi su Zvezdana (6) i njen brat Nemanja (4), sa mamom Valerijom (26), tatom Slobodanom (30) i bakom i dekom.

Godine 2004. smo bili najsrećniji par na svetu kada smo saznali da će nam u život stići još neko. U decembru te godine smo dobili prelepu devojčicu koju smo nazvali Zvezdana. Sve je bilo prelepo, imali smo miran i lep život. Posle godinu i po dana, Zvezdana je dobila batu Nemanju. Živeli smo kao veoma srećna porodica sa dva srećna i zdrava deteta. Kao i svaki mladi bračni par, nismo ni pomišljali da život ponekad i nije toliko lep i lak kako nam se to činilo..

U Zvezdaninoj trećoj godine počinje da se ruši ta iluzija o lepom životu, jer ona dobija prvi epileptični napad - prvi u seriji sve češćih, jačih i gorih napada sa kojima se pogoršavalo i njeno stanje. Nismo ni slutili kolika nas borba očekuje, niti smo sanjali da ćemo od tog prvog epi-napada doći do teške i užasne bolesti. Tri godine borbe uz suze, patnju i bol i uz traženje teško dostupne pomoći. Borili smo se, a ujedno i pokušavali Nemanji da pružimo koliko-toliko normalan život. On je, nažalost, jako brzo upoznao i lošu stranu života kakva bolest može da bude.
Na sreću, veliku podršku i pomoć su nam pružili baka i deka sa ogromnom ljubavi i pažnjom prema Zvezdani i Nemanji.
Slobodan je svo svoje vreme provodio na poslu, pokušavajući da pruži, koliko-toliko, neophodna sredstva za život, što je jako teško, s obzirom da radi kao pekar koji i po suncu i po vetru i najgoroj kiši svakodnevno na malom motoru putuje u Beograd na posao i jedini je zaposleni u našoj porodici.
Zvezdanin deda je poljoprivrednik u penziji koji isto tako pokušava da nam pomogne koliko je to u njegovoj moći.
Bez obzira na svu borbu, volju i energiju, ne možemo sami da pobedimo Zvezdaninu bolesti i POTREBNA NAM JE VAŠA POMOĆ.