Poezija - najlepsi stihovi

U BESKRAJU MORA,
POD ZVEZDANIM SVODOM
BISERNA ŠKOLJKA SPAVA POD VODOM.
U NJENOME KRILU
BISER SE BLISTA
OKO NJEGA VODA
BISTRA I CISTA.
ŠKOLJKA LEPOTU
JOJ VESTO SKRIVA
I SVETLOST U NJOJ
OD MORA TAJI
A BISER U NJENOM NARUCJU SNIVA
DA NA NECIJIM GRUDIMA SJAJI.

SPALITI ZEMLJU

Istog časa kako si otišla
stihovi su prestali vrijediti
ne samo oni o tebi
nego općenito; svi
stihovi ljubavni stihovi politički
i stihovi o smrti

Koji su se na tebi grijali
koje sam mogao na tebi ispitati
s pogledom na tebe
idući u tvoju trošnu ložnicu
ispisani na tvojoj načetoj puti
potražiti ih u tvojim
gorućim usnama

I sad mi se postavlja pitanje:
što ostaje od poezije
kad se rastane od one
koja me na nju silila

Istog časa kad si otišla
pokušavao sam spasiti
pokušavao sam ispraviti
pokušavao zalijepiti
ali udarci udarci…
kroz koje najprije voda
pa niska večer
pa »trava prerasla«
i na koncu
zvučni znak
zračni znak očajanja

To sve sabrati
i spaliti za sobom
na prijevaru
na izdaju
pokorenu zemlju ljubavnika

A.Dedić

TAKVA SAM JA

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.

U tragovima samo secanja o svemu
Svet i dalje ide svojim tokom
Trazis razloge u bilo cemu
Nase je bilo sa ogranicenim rokom.

Ne veruj duso da jos postoji
Bice lakse i meni i tebi
I nemoj misliti da se boji
Onaj ko ne ume priznati sebi.

Ubrzaj korak,ne okreci se vise
Povratak i prastanje suvisni su sada
Sve nase se ko gumicom brise
Jos jedna ljubav u zaborav pada.

Samo hrabri znaju kad da stanu
Da prekinu i kada previse boli
Ko li je izabrao pravu stranu
Onaj sto odlazi ili onaj ko voli.

U ovoj bitci pobednika nema
Svako je izubio jedan deo sebe
Sve je ovo vec ustaljena sema
Ti mozes bez mene a i ja bez tebe.

Svaki je suret, rastanka pocetak
I na to smo spremni trebali biti
Samo se zaboravimo ponekad
I tada bol u sebi ne umemo kriti.

Idi sada bez ijedne reci
Jer odavno su sve istrosene,prazne
Preko svega moramo preci
Bolji su rastanci pravi nego ljubavi lazne.

Sa neba se posipa srebrni prah
Prohladno zvezdano zimsko vece
Na licu osecam severca dah
Koji mi promrzlo lice pece.

Niz nebo lagano tisina se valja
sneg se pod mojim nogama drobi
svetli mesec srebrnog sjaja
baca zrake po njegovoj sobi.

Severac plese svoj zimski san
Cije li usne poljubcem greje
Sa kime uranja u novi dan
Dok sneg u noci lagano veje.

Poslednja suza na licu se ledi
Svu moju tugu prekrice mraz
Odlazim ,sve nase polako bledi
Sve ostaje daleko sad iza nas.

Neka u ovoj zimskoj noci
Zamre u meni sva moja tuga
Sve ovo jednom ce proci
I ja cu biti necija druga.

Skoro pa svi su bili okrenuti

To je bio lep oktobar
- Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu

kod mene je svakodnevno dolazio
pijani kriminalac
- tvrdio je da me voli
i ako ne budem sa njim
ubiće mene i sebe

savetovala sam mu da krene prvo od sebe
- nije primetio šalu

policajci su govorili
da mogu intervenisati
tek kada me ubije

vip od kulture je potvrdio
"ništa čudno što vam se to dešava
kad već pišete takve pesme"

jedan od mnoge moje braće je rekao:
"moraš računati na sebe"

muškarac moga života
o kojem sam pisala
moje najlepše stihove je rekao:
"mene se to ne tiče
jer ja sam tu
a to se dešava tamo"

a Gospod Bog mi je saopštio
baš tada
da očekuje od mene zahvalnost
za takav život
ovakav kakav ja

živim

zahvalna sam

obožavam moju samoću.

Maria Duszka

Dusa

Dusa mi je skrojena od rita.
Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora.
Svaki komadic jedna unikatna prica.
Uklopi, ukroj, profircaj, prosi, ustopaj.

Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima,
reskim jutrima, pokriti se ponekad preko glave
kojoj treba zastita.
Ususkati bosa stopala.

Predja za pravu nit se tesko nalazi,
mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta.
I odgore i odozdole.
I bodovi, sto su pedantniji, precizniji i lepsi,
sve vise bole.

O utrosku vremena je besmisleno govoriti.
Ranjave jagodice izdaju.
Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj, po osecaj.
zagladi novo poglavlje i preko srme, i preko suze.
I ide dalje.
Devojacka sprema
koja se prenosi sa kolena na koleno.

Aleksandar Sergejevic Puskin - Ti i Vi

Isprazno Vi srdacnim Ti
Ona zabunom zameni
I odmah u mojoj masti
Uzrhta dusa u meni.

Pred njom snovi mi se snili
Ne mogu da joj odolim.
Kazem: "Kako ste mili"
A mislim: "Kako te volim!"

Stid

Kad me ti gledas postajem sva lepa
kao trava koju umiva rosa
I kad sidjem niz reku, visoke trske
nece prepoznati moje slavno lice.

Stidim se svojih zalosnih usta,
svog razbitog glasa, svojih grubih kolena.
Sada kad si dosao i kad si me video
osetih da sam jadna i da sam posve gola.

Nijednu stenu na putu nisi sreo
tako golu pred jutarnjom svetloscu,
ko sto je ova zena koju si pogledao,
kad si zacuo vedro pevanje.

Ucutacu zbog ljudi sto prolaze,
da ne bi mozda primetili moju srecu
po sjaju sto izbija iz mog visokog cela
ili po nemirnom drhtanju mojih ruku.

Noc je na travu se spustila rosa,
gledaj me otvoreno i govori blago
jer vec ujutro, silazeci niz reku,
ona koju si ljubio odnece lepotu.

Gabrijela Mistral

Z. Krznaric

Sto ti nedostaje noćas
osim kucanja sata
mislim osim mene
jer sve drugo nije more koje se pjeni
nije to šlag na sve
posebno na ono što me dovodi
do ludila
pazi
jutra će svejedno dolaziti
bez obzira na naša stanja
ali mene nešto drugo zanima
meni to što me ubija
može biti slatko
i suzama razmazano lice
može i to
a to što ne možeš pogledati u oči
nikom
hajde molim te
ti baš kao neko dijete
uživaš u svemu što ne možeš promijeniti
ma priznaj
da ti ja najviše nedostajem.

Vatre (odlomak)

Gdje da nadjem spas?
Ti ispunjavaš svijet.
Izbjeći ti mogu jedino u tebe...
.............................................................................................

Podnosim tvoje nedostatke.
Mirimo se s nedostacima Boga.
Podnosim tvoje pdsustvo.
Mirimo se s odsustvom Boga
...............................................................................................

Dijete je talac. Život nas ima.
Isto je tako i s psom,panterom ili cvrčkom.
Leda je govorila:" Otkako sam kupila labuda,više nisam slobodna ubiti se"

Marguerite Yourcenar

Sonata od sna - Enes Kisovic

- Od čega žive oči tvoje
kad stalno iz njih isijava san?
A što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

- Tvoje su oči u meni zašle,
taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

- Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!

- Kad zagrlim te ovako,
znaš li što ja vidim:
Dva križa koja se grle
a med njima diše
još nerođen Bog
prikovan poljupcima…

- A šta ako Boginja neka
pod usnom mojom sniva?

- Pod tvojom usnom sni violina
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

- Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
Ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope?

- O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

- Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

- Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.