Изборне листе

 

 

Одлука о избору посланика у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине

На основу члана 21. тачка 2. и 22. Статута Аутономне Покрајине Војводине ("Службени лист АПВ" број 17/91), Скупштина Аутономне Покрајине Војводине на седници одржаној 10. августа 2004. године, донела је

О Д Л У К У
О ИЗБОРУ ПОСЛАНИКА У
СКУПШТИНУ АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ


I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 1.

Овом одлуком уређују се избор и престанак мандата посланика Скупштине Аутономне Покрајине Војводине (у даљем тексту: посланици).

Члан 2.

Грађани бирају посланике на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем.
Право да бира и да буде биран за посланика има грађанин који има изборно право и пребивалиште на територији Аутономне Покрајине Војводине (у даљем тексту: Покрајина).

Члан 3.

Право да бира посланика има грађанин Републике Србије, који је навршио 18 година живота, пословно је способан и има пребивалиште на подручју изборне јединице у којој остварује изборно право (у даљем тексту: бирач).
За посланика може бити изабран грађанин Републике Србије, који је навршио 18 година живота, пословно је способан и има пребивалиште на територији Покрајине.

Члан 4.

Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава грађанина да гласа, да га позива на одговорност због гласања и да од њега тражи да се изјасни за кога је гласао или зашто није гласао.
Забрањено је прикупљање потписа на радним местима, као и сваки вид вршења притиска на грађане да својим потписом подрже кандидата, односно изборну листу.

Члан 5.

Скупштина Аутономне Покрајине Војводине (у даљем тексту: Скупштина) има 120 посланика.
Посланици се бирају на четири године.
Посланици се бирају по пропорционалном и већинском изборном систему.

Члан 6.

По пропорционалном изборном систему у Покрајини, као једној изборној јединици, бира се 60 посланика на основу листе политичке странке (страначка изборна листа), коалиције политичких странака (коалициона изборна листа) или групе грађана (изборна листа групе грађана).
По већинском изборном систему бира се 60 посланика између појединачно утврђених кандидата са листе кандидата у изборним јединицама утврђеним посебним актом.

Члан 7.

Посланик не може бити запослен у покрајинском органу.
Од дана потврђивања посланичког мандата запосленом у покрајинском органу радни однос мирује.


II РАСПИСИВАЊЕ ИЗБОРА

Члан 8.

Изборе за посланике расписује председник Скупштине.

Избори за посланике одржаће се најкасније 30 дана пре истека мандата посланика којима мандат истиче.
Даном конституисања Скупштине престаје функција посланика чији мандат истиче.

Члан 9.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 дана ни више од 90 дана.
Одлуком о расписивању избора одређује се дан одржавања избора, као и дан од кога почињу тећи рокови за вршење изборних радњи.
Одлука о расписивању избора објављује се у службеном гласилу Покрајине.

Члан 10.

Наредног дана од дана расписивања избора за посланике, надлежни орган објавом обавештава бираче да могу предлагати упис, допуне или исправку бирачког списка, на начин утврђен законом.

III ОРГАНИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА

Члан 11.

Органи за спровођење избора су изборне комисије и бирачки одбори.
Изборне комисије именују се на четири године, а бирачки одбори за сваки избор посланика.

Члан 12.

Чланови органа за спровођење избора посланика и њихови заменици морају имати изборно право.

Члановима органа за спровођење избора и њиховим заменицима престаје функција у овим органима кад прихвате кандидатуру за посланике.

Члан 13.

Органи за спровођење избора независни су у свом раду и раде на основу закона, ове одлуке и других прописа донетих на основу закона и ове одлуке.
Органи за спровођење избора одлучују већином гласова својих чланова.
Сви органи и организације дужни су да пружају помоћ органима за спровођење избора и да им достављају податке који су им потребни за рад.
Чланови и заменици чланова органа за спровођење избора не могу бити лица која су међусобно сродници по правој линији, без обзира на степен сродства, у побочној линији закључно са трећим степеном сродства, а у тазбинском сродству закључно са другим степеном сродства, као ни брачни другови и лица која су у међусобном односу усвојиоца или усвојеника, односно стараоца и штићеника.
Ако су органи за спровођење избора састављени супротно одредби става 4. овог члана тај орган се распушта, а избори, односно гласање се понавља.

Члан 14.

Органи за спровођење избора раде у сталном и проширеном саставу.
Право да одреди члана органа за спровођење избора у проширеном саставу има подносилац потврђене и проглашене изборне листе који је предложио најмање половину кандидата од укупног броја посланика који се бира по пропорционалном изборном систему, односно предлагач кандидата који је поднео предлог кандидата у најмање половини од укупног броја изборних јединица за избор посланика по већинском изборном систему.

Два или више подносиоца изборне листе могу одредити заједничког опуномоћеног члана у орган за спровођење избора.
Чланови органа за спровођење избора у сталном и проширеном саставу имају једнака права и дужности у органима за спровођење избора.
Чланови органа за спровођење избора имају заменике на које се примењују све одредбе ове одлуке о избору, правима и дужностима чланова органа за спровођење избора.

Члан 15.

Изборне комисије су:
1. Покрајинска изборна комисија
2. изборне комисије изборних јединица

Члан 16.

Покрајинску изборну комисију чине председник и шест чланова, који имају заменике.
Покрајинска изборна комисија има секретара, који учествује у раду Покрајинске изборне комисије, без права одлучивања.
Секретар Покрајинске изборне комисије има заменика.
Председника и заменика председника Покрајинске изборне комисије именује Скупштина из реда судија окружних судова са територије Покрајине.
Чланове и секретара Покрајинске изборне комисије и њихове заменике именује Скупштина из реда дипломираних правника.
Акт о именовању чланова Покрајинске изборне комисије објављује се у службеном гласилу Покрајине.

Члан 17.

Покрајинска изборна комисија:
1. стара се о спровођењу избора у складу са овом одлуком,
2. именује председника, чланове и секретара изборне комисије изборне јединице и њихове заменике,
3. одређује бирачка места,
4. образује бирачке одборе и именује њихове чланове,
5. утврђује број потребних гласачких листића за изборне јединице и записнички их предаје овлашћеним представницима изборних комисија изборних јединица,
6. организује техничке припреме за избор посланика,
7. доставља податке о изборима органима надлежним за прикупљање података,
8. усклађује рад и врши надзор над радом органа за спровођење избора и даје им упутства у погледу спровођења поступка избора посланика,
9. прописује обрасце од значаја за рад органа за спровођење избора, начин достављања података комисији и доноси акте за вршење изборних радњи прописаних овом одлуком,
10. даје објашњења о примени одредаба ове одлуке,
11. прописује начин оглашавања листе кандидата и изборне листе у изборној јединици,
12. утврђује и објављује укупне резултате избора,
13. подноси Скупштини извештај о спроведеним изборима,
14. утврђује и објављује укупан број бирача,
15. обавља послове изборне комисије изборне јединице за избор посланика по пропорционалном изборном систему, а нарочито:
- утврђује да ли су изборне листе састављене и поднете у складу са овом одлуком
- доноси решење о проглашењу изборне листе
- доноси решење о проглашењу збирне изборне листе
- припрема и оверава гласачке листиће,
16.прописује начин провере аутентичности потписа и других
података из обрасца из члана 29. и 59. ове Одлуке,
17. обавља и друге послове утврђене овом Одлуком.

Члан 18.


Изборни материјал чува се најмање четири године.
Покрајинска изборна комисија одређује начин руковања и чувања изборног материјала.


Члан 19.

Изборну комисију изборне јединице у сталном саставу чине председник и најмање четири члана, који имају заменике.
Изборна комисија изборне јединице има секретара, који учествује у раду комисије без права одлучивања.
Секретар изборне комисије изборне јединице има заменика.
За председника, заменика председника, секретара и заменика секретара изборне комисије изборне јединице именује се лице које је дипломирани правник.
Изборну комисију изборне јединице, секретара и заменика секретара изборне комисије изборне јединице именује Покрајинска изборна комисија на предлог органа општине, града, односно општина за чију територију се образује изборна комисија изборне јединице.
Послове изборне комисије изборне јединице може вршити општинска односно градска изборна комисија образована за избор одборника у скупштину општине односно града, уколико се то одреди актом Покрајинске изборне комисије.
Седиште изборне комисије је у седишту изборне јединице.

Члан 20.

Изборна комисија изборне јединице:
1. стара се о спровођењу избора у изборној јединици у складу са овом одлуком,
2. предлаже бирачка места Покрајинској изборној комисији,
3. предлаже Покрајинкој изборној комисији бирачке одборе и њихове чланове,
4. утврђује да ли су предлози кандидата сачињени и поднети у складу са овом одлуком,
5. утврђује и оглашава листу кандидата за целу изборну јединицу,
6. утврђује број гласачких листића за бирачка места и записнички их предаје бирачким одборима,
7. утврђује резултате избора и проглашава који је кандидат изабран за посланика у тој изборној јединици,
8. доставља податке о изборима органима надлежним за прикупљање података,
9. организује техничке припреме за избор посланика,
10. обавља и друге послове утврђене овом одлуком.

Члан 21.

Бирачки одбор непосредно руководи гласањем о избору, обезбеђује правилност и тајност гласања и утврђује резултате гласања на бирачком месту.
На дан избора, пре почетка гласања, бирачки одбор утврђује да ли је припремљени изборни материјал за то бирачко место потпун и исправан, да ли је бирачко место уређено на начин којим се обезбеђује тајност гласања и да ли гласање може почети, што уноси у записник о свом раду.
Бирачки одбор у сталном саставу чине председник и најмање два члана који имају заменике.
Бирачки одбор именује се најкасније десет дана пре дана одређеног за одржавање избора.
Послове бирачког одбора може вршити бирачки одбор за избор одборника у скупштину општине односно града, уколико се то одреди актом Покрајинске изборне комисије.


IV ПРЕДСТАВЉАЊЕ КАНДИДАТА

Члан 22.

Подносиоци листе кандидата, односно изборне листе имају право да у јавним гласилима обавештавају грађане о програмима, активностима као и предложеним кандидатима, ускладу са одредбама ове одлуке.
Средства обавештавања обезбедиће кандидатима за посланике односно њиховим предлагачима да под једнаким условима износе и образлажу изборне програме, водећи рачуна о сразмерној и равноправној заступљености кандидата свих предлагача.

Члан 23.

Изборна пропаганда путем средстава јавног обавештавања и јавних скупова и објављивање процене резултата избора забрањени су 48 часова пре дана одржавања избора и на дан одржавања избора до затварања бирачких места.

V ОПШТЕ ОДРЕДБЕ О СПРОВОЂЕЊУ ИЗБОРА

Члан 24.

Бирач гласа лично.
Бирач гласа на бирачком месту на коме је уписан у извод из бирачког списка.
Бирач може да гласа и ван бирачког места на коме је уписан у извод из бирачког списка, под условима и на начин утврђен законом.
Начин гласања ван бирачког места као и број бирача који су гласали на тај начин, уноси се у записник о раду бирачког одбора.
Грађани на привременом раду или боравку у иностранству у време одржавања избора гласају на бирачком месту у последњем пребивалишту на територији Покрајине.
Најкасније десет дана пре дана избора, изборна комисија објављује која су бирачка места одређена у изборној јединици, њихове редне бројеве и подручја са којих ће бирачи гласати на тим местима.
Сваком бирачу, најкасније пет дана пре одржавања избора, доставља се обавештење о дану и времену одржавања избора са бројем и адресом бирачког места на коме се гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка.
За свако бирачко место одређује се посебна просторија.
На самом бирачком месту и на 50 метара од бирачког места не смеју се истицати симболи политичких странака, односно других политичких организација и други пропагандни материјали.
На самом бирачком месту не смеју се користити мобилни телефони или друга средства за везу и комуникацију.
Забрањено је задржавање на бирачком месту свих лица која немају права и дужности утврђене овом одлуком.

Члан 25.

Бирачка места у изборној јединици отварају се у 7,00 и затварају у 20,00 часова.
Бирачима који су се затекли на биралишту у часу затварања омогућава се да гласају.
Ако на бирачком месту настане неред, бирачки одбор може прекинути гласање док се не успостави ред. Време за које се гласање морало прекинути и разлози прекидања гласања уносе се у записник.
Кад је гласање због нереда било прекинуто дуже од једног часа, гласање се продужава за онолико времена колико је прекид трајао.

Члан 26.

Док траје гласање морају бити присутни сви чланови бирачког одбора или њихови заменици.
Бирачки одбор проверава гласачку кутију у присуству бирача који први дође на бирачко место. Резултат контроле уписује се у контролни листић, који потписују чланови бирачког одбора и бирач који је први дошао на бирачко место.
У гласачку кутију убацује се контролни листић, а затим се она у присуству првог бирача печати, што се уноси у записник о раду бирачког одбора.
По отварању гласачке кутије, најпре се проверава да ли у њој постоји контролни листић. Ако у гласачкој кутији нема контролног листића, бирачки одбор се распушта и именује се нови, а гласање на том бирачком месту се понавља.
Образац контролног листа и начин печаћења гласачке кутије прописује Покрајинска изборна комисија.

VI ИЗБОР ПОСЛАНИКА ПО ВЕЋИНСКОМ ИЗБОРНОМ СИСТЕМУ

А ) КАНДИДОВАЊЕ

Члан 27.

Кандидата за посланика могу предлагати посебно или заједно политичке странке и друге политичке организације, односно коалиције више странака, које прикупе потписе најмање 200 бирача у изборној јединици.
Кандидата за посланика може предложити и група од 200 грађана у изборној јединици.


Члан 28.

Бирач може потписати предлог само за једног кандидата у изборној јединици.
Кандидат може прихватити кандидатуру само у једној изборној јединици.


Члан 29.

Предлог кандидата доставља се изборној комисији изборне јединице на посебном обрасцу који садржи:
1. назив предлагача са потписом овлашћеног лица,
2. назив изборне јединице за коју се кандидат предлаже,
3. лично име и јединствени матични број кандидата, занимање, године живота и адресу становања,
4. лична имена, адресе становања и потписе потребног броја бирача из члана 27. ове одлуке.
Уз предлог се подноси уверење о држављанству, потврда о пребивалишту и потврда о изборном праву кандидата.
Кандидат даје пред изборном комисијом писмени пристанак да прихвата кандидатуру, или такву изјаву оверава код суда и доставља изборној комисији.

Члан 30.

Предлог кандидата са подацима из члана 29. ове одлуке подноси се изборној комисији изборне јединице најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора.

Б) СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА


Члан 31.

Изборна комисија утврђује одмах, а најкасније у року од 24 часа по пријему предлога кандидата, да ли је предлог поднет у одређеном року и састављен према одредбама ове одлуке и, ако нема недостатака, решењем потврђује предлог.
Ако нађе недостатке, изборна комисија ће одмах, а најкасније у року од 24 часа, позвати подносиоца предлога да у року од 48 часова отклони те недостатке.
Кад подносилац предлога не поступи по одредбама става 2. овог члана, изборна комисија ће у року од 24 часа, решењем одбацити предлог.

Члан 32.

Изборна комисија, најкасније пет дана по истеку рока за предлагање кандидата, утврђује листу кандидата у изборној јединици, на коју ће уврстити све кандидате који су предложени у складу са одредбама ове одлуке.
На листу кандидата изборне јединице, кандидати се уносе по азбучном реду презимена. Уз лично име кандидата обавезно се наводи назив политичке странке, друге политичке организације, односно коалиције више странака које су предложиле кандидата, односно да је кандидат предложен од стране групе грађана.

Члан 33.


Сваки кандидат може одустати од кандидатуре најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора.
Одустанак од кандидатуре подноси се писмено изборној комисији изборне јединице.
У случају одустанка од кандидатуре, у случају смрти кандидата или губитка бирачког права, подносилац предлога може поднети нови предлог, најкасније 10 дана пре дана одређеног за одржавање избора.

Члан 34.

Изборна комисија изборне јединице јавно оглашава листу кандидата најкасније наредног дана од дана утврђивања листе кандидата и доставља је Покрајинској изборној комисији.
На подручју изборне јединице на ком су у службеној употреби језици и писма националних мањина, листа кандидата оглашава се двојезично или вишејезично.

Члан 35.

Избори за посланике врше се тајним гласањем гласачким листићима који садрже:
1. ознаку изборне јединице,
2. назнаку да се гласа за избор посланика;
3. све потврђене кандидате са листе кандидата наведене по редоследу којим су наведени на листи, са назнаком предлагача.
Испред имена сваког кандидата ставља се редни број.

Члан 36.

Изборна комисија изборне јединице припрема гласачке листиће и доставља их Покрајинској изборној комисији која их оверава и обезбеђује њихово штампање.
На подручју изборне јединице на коме су у службеној употреби језици и писма националних мањина, изборна комисија изборне јединице припрема гласачке листиће двојезично или вишејезично и на језицима и писмима тих мањина, и доставља их Покрајинској изборној комисији која их оверава и обезбеђује њихово штампање.

Члан 37.

Бирач гласа само за једног кандидата.
Гласање се врши заокруживањем редног броја испред имена кандидата за кога се гласа.

В) УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИЗБОРА

Члан 38.


По завршеном гласању бирачки одбор приступа утврђивању резултата гласања на бирачком месту.
Бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који печати с назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима.
На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број бирача који су гласали.
Када се гласачка кутија отвори, после провере контролног листића, важећи гласачки листићи одвајају се од неважећих.
Бирачки одбор констатује број неважећих гласачких листића, уноси га у записник и неважеће гласачке листиће печати у посебан омот, с назнаком да се ради о неважећим гласачким листићима, а потом утврђује број важећих листића и број гласова који је добио сваки поједини кандидат, што такође уноси у записник.
Важећи гласачки листићи стављају се у посебан омот са назнаком да се ради о важећим гласачким листићима, који се потом печати.
Неважећи гласачки листић јесте непопуњени гласачки листић, листић који је попуњен тако да се не може утврдити за ког се кандидата гласало и листић на коме је заокружено више од једног кандидата.
Ако се утврди да је број гласачких листића у гласачкој кутији већи од броја бирача који су гласали или у гласачкој кутији није нађен контролни листић, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том месту се понавља.

Члан 39.


Кад утврди резултате гласања, бирачки одбор одмах доставља сав изборни материјал, изборној комисији изборне јединице.

Члан 40.


Ако изборна комисија изборне јединице, на основу изборног материјала утврди неправилности на појединим или на свим бирачким местима, које су битно утицале на резултат избора, поништиће гласање на тим бирачким местима и именовати нове бирачке одборе.
Кад се гласање поништи због неправилности из става 1. овог члана, поновно гласање врши се само на бирачким местима на којима су утврђене неправилности.

Члан 41.


Бирачки одбор, по утврђивању резултата гласања, у записник о свом раду уноси: број примљених гласачких листића; број неупотребљених гласачких листића; број неважећих гласачких листића; број важећих гласачких листића; број гласова датих за сваког кандидата; број бирача према изводу из бирачког списка и број бирача који су гласали.
У записник о раду бирачког одбора уносе се и примедбе и мишљења чланова бирачког одбора, предлагача кандидата, као и све друге чињенице од значаја за гласање.
Записник о раду бирачког одбора потписују сви чланови бирачког одбора.


Члан 42.


Записник о раду бирачког одбора израђује се на прописаном обрасцу који се штампа у шест примерака.
У општинама где су у службеној употреби и језици и писма националних мањина записник о раду бирачког одбора штампа се двојезично или вишејезично.
Први примерак записника с утврђеним изборним материјалом доставља се изборној комисији изборне јединице.

Други примерак записника истиче се на бирачком месту на јавни увид.
Преостала четири примерка записника уручују се представницима предлагача кандидата који су освојили највећи број гласова на том бирачком месту и то одмах уколико предлагач кандидата има представника у бирачком одбору, а уколико га нема представник предлагача кандидата може преузети примерак записника од изборне комисије изборне јединице у року од 12 часова.

Члан 43.


Кад утврди резултате гласања, бирачки одбор ће без одлагања, а најкасније у року од осам часова од затварања бирачких места, доставити изборној комисији изборне јединице, записник о утврђивању резултата гласања на бирачком месту, извод из бирачког списка, важеће гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, неупотребљене гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, неважеће гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, као и преостали изборни материјал.
О примопредаји изборног материјала саставља се записник који потписује представник изборне комисије изборне јединице и најмање два члана бирачког одбора који су предали изборну документацију.

Члан 44.


Изборна комисија изборне јединице, на основу изборних материјала свих бирачких одбора у изборној јединици, утврђује резултате избора и проглашава који је кандидат изабран за посланика у тој изборној јединици, најкасније 48 часова по завршетку гласања.

Члан 45.


За посланика је изабран кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали у изборној јединици.


Ако ни један од кандидата у првом кругу гласања не добије потребну већину утврђену у ставу 1. овог члана, гласање се понавља у року од 15 дана.
На поновљеном гласању гласа се о два кандидата који су добили највећи број гласова или о више кандидата који су у првом кругу гласања добили једнак и истовремено највећи број гласова.
Уколико је на листи кандидата у првом кругу било мање од два кандидата, на поновљеном гласању, гласа се о онолико кандидата колико је кандидата било на листи.
На поновљеном гласању, на гласачком листићу, кандидати се уносе према броју гласова добијених у првом кругу гласања.
На поновљеном гласању изабран је кандидат који је добио највећи број гласова.
Кад је више кандидата добило једнак и истовремено највећи број гласова и на поновљеном гласању, гласање се понавља у року од осам дана све док један кандидат не добије највећи број гласова.

Члан 46.


Изборна комисија изборне јединице издаје изабраном посланику уверење да је изабран за посланика из те изборне јединице.

Члан 47.


Изборна комисија изборне јединице доставља извештај о резултатима избора Покрајинској изборној комисији.


Г) ПОНОВНИ И ДОПУНСКИ ИЗБОРИ

Члан 48.


Поновни избори за посланика спроводе се када изборна комисија изборне јединице поништи гласање због неправилности у спровођењу избора.
Поновни избори спроводе се и кад Покрајинска изборна комисија поништи изборе по праву надзора.

Члан 49.


Поновне изборе расписује изборна комисија изборне јединице односно Покрајинска изборна комисија која је поништила изборе.
Решењем о расписивању избора одређује се дан, место и време спровођења избора.

Члан 50.


Кад су избори поништени, поновни избори се спроводе по утврђеној листи кандидата, осим када су избори поништени због неправилности у утврђивању листе кандидата.

Члан 51.

Допунски избори врше се ако посланику престане мандат пре истека времена на које је изабран.
Допунски избори врше се по одредбама ове одлуке које важе за редовне изборе.
Председник Скупштине расписује допунске изборе у року од 30 дана од дана престанка мандата посланика.
Допунски избори се не расписују када до истека мандатног периода остане мање од шест месеци.
Одлука о расписивању допунских избора објављује се у службеном гласилу Покрајине.


Члан 52.

Мандат посланика изабраног на допунским изборима траје до истека времена на које је био изабран посланик коме је престао мандат.


VII ИЗБОР ПОСЛАНИКА ПО ПРОПОРЦИОНАЛНОМ
ИЗБОРНОМ СИСТЕМУ


А) КАНДИДОВАЊЕ

Члан 53.

Кандидате за посланике могу предлагати, посебно или заједно, политичке странке, коалиције и друге политичке организације или група грађана које својим потписима подржи најмање 6000 бирача по изборној листи.
Политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина могу предлагати кандидате за посланика, које својим потписима подржи најмање 3.000 бирача по изборној листи.
У име политичке странке или групе грађана, предлог из става 1. овог члана може поднети само лице које је политичка странка или група грађана овластила.
У име коалиције странака, предлог из става 1. овог члана подносе највише два овлашћена лица.

Члан 54.

Изборна листа доставља се Покрајинској изборној комисији најкасније 15 дана пре дана одређеног за одржавање избора.
Уз изборну листу Покрајинској изборној комисији доставља се документација, и то:
1) потврда о изборном праву за сваког кандидата са изборне листе, у којој је назначено име и презиме, датум рођења, занимање и јединствени матични број кандидата,
2) писмена изјава кандидата да прихвата кандидатуру,
3) потврда о пребивалишту кандидата,
4) писмена сагласност носиоца листе,
5) овлашћење лица која подносе изборну листу,
6) уверење о држављанству,
7) потписи бирача који су подржали одређену изборну листу.
Кад изборну листу предлаже коалиција странака, уз изборну листу се обавезно подноси и писмени коалициони споразум којим се уређују међусобна права и дужности а нарочито начин расподеле мандата.

Члан 55.

Једно лице може бити кандидат за посланика само на једној изборној листи.
Подносилац изборне листе одређује редослед кандидата на листи, с тим да на листи може бити највише 60 кандидата.
На изборној листи међу свака четири кандидата по редоследу на листи (прва четири места, друга четири места и тако до краја листе) мора бити по један кандидат - припадник оног пола који је мање заступљен на листи, а укупно на изборној листи мора бити најмање 30% кандидата мање заступљеног пола на листи.
Ако изборна листа не испуњава услове из става 3. овог члана сматраће се да садржи недостатке за проглашење изборне листе, а предлагач листе ће бити позван да у складу са овом одлуком, отклони недостатке листе.
Ако предлагач листе не отклони недостатке из става 4. овог члана, Покрајинска изборна комисија одбиће проглашење изборне листе, у складу са овом одлуком.

Члан 56.

Подносилац изборне листе губи право да предложи новог кандидата, ако по доношењу решења о проглашењу изборне листе кандидат буде правоснажном судском одлуком лишен пословне способности, изгуби држављанство Републике Србије, одустане од кандидатуре или ако наступи његова смрт.
Место на изборној листи кандидата из става 1. овог члана заузима кандидат који је по редоследу следећи на изборној листи.

Члан 57.

Подносилац изборне листе може повући листу најкасније до дана утврђивања збирне изборне листе.
Повлачењем изборне листе престаје функција представника подносиоца листе у свим органима за спровођење избора, као и сва права која му у том својству по одредбама ове одлуке припадају.


Члан 58.

Назив изборне листе одређује се према називу политичке странке која подноси листу, а у назив се мозе укључити име и презиме лица које политичка странка одреди као носиоца изборне листе.
Ако две или више политичких странака поднесу заједничку изборну листу, назив изборне листе и највише два носиоца изборне листе одређују се споразумно.
Уз назив изборне листе групе грађана подносилац одређује ближу ознаку те листе, а у назив се може укључити име и презиме лица које група грађана одреди као носиоца изборне листе.
Лице одређено као носилац изборне листе може бити кандидат за посланика.

Члан 59.

Покрајинска изборна комисија прописује облик и садржај обрасца за потпис бирача који подржавају изборну листу и ставља га на располагање учесницима у изборима у року од 5 дана од дана расписивања избора.
Подносилац изборне листе одређује овлашћена лица за прикупљање потписа бирача који подржавају изборну листу и издаје им посебно овлашћење за прикупљање потписа.
Образац овлашћења за лица из става 2. овог члана прописује Покрајинска изборна комисија.
Бирач може својим потписом подржати изборну листу само једног предлагача.

Члан 60.

Покрајинска изборна комисија проглашава страначку изборну листу, коалициону изборну листу или изборну листу групе грађана, одмах по пријему изборне листе и одговарајуће документације, а најкасније у року до 24 часа од пријема изборне листе.
Решење о проглашењу изборне листе из става 1. овог члана Покрајинска изборна комисија доставља без одлагања подносиоцу.


Члан 61.

Кад Покрајинска изборна комисија утврди да изборна листа није поднета благовремено, донеће решење о њеном одбацивању.
Кад Покрајинска изборна комисија утврди да изборна листа садржи недостатке који су сметња за проглашење изборне листе у складу с овом одлуком, донеће, у року од 24 часа од пријема изборне листе, закључак којим се подносиоцу изборне листе налаже да најкасније у року од 48 часова од часа достављања закључка отклони те недостатке. Тим закључком истовремено ће се подносиоцу изборне листе указати на радње које треба да обави ради отклањања недостатака.
Кад Покрајинска изборна комисија утврди да недостатци изборне листе нису отклоњени или нису отклоњени у предвиђеном року, донеће у наредних 24 часа решење којим се одбија проглашење изборне листе.

Члан 62.


Збирну изборну листу утврђује Покрајинска изборна комисија и она садржи све изборне листе, са личним именима свих кандидата и подацима о години рођења, занимању и пребивалишту.
Редослед изборних листа, са именима свих кандидата, на збирној изборној листи утврђује се према редоследу њиховог проглашавања.
Збирну изборну листу Покрајинска изборна комисија објављује у службеном гласилу Покрајине.
Сваки подносилац изборне листе има право да у року од 48 часова од дана објављивања збирне изборне листе изврши, преко лица које овласти, увид у све поднете изборне листе и документацију поднету уз њих.

Б) СПРОВОЂЕЊЕ ИЗБОРА


Члан 63.

Покрајинска изборна комисија благовремено припрема изборни материјал, и доставља га најкасније у року од 48 часова пре дана одржавања избора, изборној комисији изборне јединице из члана 19. ове одлуке (потребан број гласачких листића, посебне службене коверте за гласање, образац записника о раду бирачког одбора и др.)


Члан 64.

Гласачке листиће припрема и оверава Покрајинска изборна комисија.
Покрајинска изборна комисија утврђује укупан број гласачких листића који мора бити једнак броју бирача уписаних у бирачки списак општина.
Покрајинска изборна комисија одређује број резервних гласачких листића, који не може бити већи од 0,3% од укупног броја гласачких листића.
Гласачки листићи штампају се на једном месту.
Подносилац изборне листе доставља Покрајинској изборној комисији име лица које има право да присуствује штампању, бројању, паковању гласачких листића и њиховом достављању органима надлежним за спровођење избора.
За општине у којима су у службеној употреби језици и писма националних мањина гласачки листићи штампају се двојезично или вишејезично.
Покрајинска изборна комисија утврђује облик и изглед гласачких листића, начин и контролу њиховог штампања и достављање и руковање гласачким листићима.


Члан 65.

Гласачки листић садржи:
1) редни број који се ставља испред назива изборне листе,
2) називе изборних листа, према редоследу утврђеном на збирној изборној листи, са личним именом првог кандидата са листе,
3) напомену да се гласа само за једну изборну листу, заокруживањем редног броја испред назива те листе или назива листе.

Члан 66.

Збирна изборна листа, с називима изборних листа и именима свих кандидата, мора за веме гласања бити видно истакнута на бирачком месту.
Садржај, облик и начин истицања збирне изборне листе из става 1. овог члана прописује Покрајинска изборна комисија.


Члан 67.

Представници подносилаца изборних листа и кандидати за посланике имају право увида у изборни материјал.
Увид се врши у службеним просторијама Покрајинске изборне комисије, у року од два дана од дана одржавања избора.

Члан 68.


Бирач може гласати само за једну од изборних листа са гласачког листића.
Гласа се заокруживањем редног броја испред назива изборне листе за коју се гласа или заокруживањем назива изборне листе.


В) УТВРЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИЗБОРА

Члан 69.

По завршеном гласању бирачки одбор приступа утврђивању резултата гласања на бирачком месту.
Бирачки одбор утврђује број неупотребљених гласачких листића и ставља их у посебан омот који печати, с назнаком на омоту да се ради о неупотребљеним гласачким листићима.
На основу извода из бирачког списка, бирачки одбор утврђује укупан број бирача који су гласали.
Кад се гласачка кутија отвори, после провере контролног листића, важећи гласачки листићи одвајају се од неважећих.

Бирачки одбор констатује број неважећих гласачких листића, уноси га у записник и неважеће гласачке листиће печати у посебан омот, с назнаком да се ради о неважећим гласачким листићима, а потом утврђује број важећих листића и број гласова за сваку изборну листу, што такође уноси у записник.
Важећи гласачки листићи стављају се у посебан омот са назнаком да се ради о важећим гласачким листићима, који се потом печати.
Неважећи гласачки листић јесте непопуњени гласачки листић, листић који је попуњен тако да се не може утврдити за коју се изборну листу гласало и листић на коме је заокружено више од једне изборне листе.
Кад је на гласачком листићу заокружено име и презиме првог кандидата на изборној листи или је заокружен назив или део назива изборне листе, односно ако су истовремено заокружени редни број и назив изборне листе и име и презиме првог кандидата, такав изборни листић сматра се важећим.
Кад се утврди да је број гласачких листић у гласачкој кутији већи од броја бирача који су гласали, или у гласачкој кутији није нађен контролни листић, бирачки одбор се распушта и именује нови, а гласање на том бирачком месту понавља се.

Члан 70.

Бирачки одбор, по утврђивању резултата гласања, у записник о свом раду уноси: број примљених гласачких листића; број неупотребљених гласачких листића; број неважећих гласачких листића; број важећих гласачких листића; број гласова датих за сваку изборну листу; број бирача према изводу из бирачког списка и број бирача који су гласали.
У записник о раду бирачког одбора уносе се и примедбе и мишљења чланова бирачког одбора, подносилаца изборних листа и заједничких представника подносилаца изборних листа, као и све друге чињенице од значаја за гласање.
Записник о раду бирачког одбора потписују сви чланови бирачког одбора.

Члан 71.

Записник о раду бирачког одбора израђује се на прописаном обрасцу који се штампа у шест примерака.
У општинама где су у службеној употреби језици и писма националних мањина записник о раду бирачког одбора штампа се двојезично или вишејезично.
Први примерак записника с утврђеним изборним материјалом доставља се Покрајинкој изборној комисији.
Други примерак записника истиче се на бирачком месту на јавни увид.
Преостала четири примерка записника уручују се представницима подносилаца изборних листа које су освојиле највећи број гласова на том бирачком месту и то одмах уколико подносилац изборне листе има представника у бирачком одбору, а уколико га нема представник подносиоца изборне листе може преузети примерак записника од Покрајинске изборне комисије у року од 12 часова.

Члан 72.

Кад утврди резултате гласања, бирачки одбор ће без одлагања, а најкасније у року од осам часова од затварања бирачких места, доставити изборној комисији изборне јединице из члана 43. записник о утврђивању резултата гласања на бирачком месту, извод из бирачког списка, важеће гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, неупотребљене гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, неважеће гласачке листиће у запечаћеном посебном омоту, као и преостали изборни материјал.
О примопредаји изборног материјала саставља се записник који потписује представник изборне комисије изборне јединице и најмање два члана бирачког одбора који су предали изборну документацију.

Члан 73.

По пријему изборног материјала са бирачких места изборна комисија изборне јединице, у року од 48 часова од затварања бирачких места, утврђује: укупан број бирача уписаних у бирачки списак; број бирача који је гласао на бирачким местима; број бирача који су гласали ван бирачког места; укупан број примљених гласачких листића; укупан број неважећих гласачких листића; укупан број важећих гласачких листића и број гласова датих за сваку изборну листу, након чега изборни материјал одмах доставља Покрајинској изборној комисији.
Покрајинска изборна комисија утврђује резултате избора, најкасније у року од 12 часова од пријема изборног материјала и о томе сачињава посебан записник.

Члан 74.

Свакој изборној листи припада број мандата који је сразмеран броју добијених гласова.
Покрајинска изборна комисија утврђује број мандата који припада свакој изборној листи.
У расподели мандата учествују изборне листе које су добиле најмање 5% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали.
Политичке странке националних мањина и коалиција политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 5% гласова од укупног броја бирача који су гласали.
Политичке странке националних мањина су све оне странке чији је основни циљ представљање и заступање интереса националне мањине и заштита и проширивање права припадника националних мањина, у складу са домаћим и међународним стандардима.
О томе да ли подносилац изборне листе има положај политичке странке националне мањине, односно коалиције политичких странака националних мањина одлучује Покрајинска изборна комисија при проглашењу изборне листе, а на предлог подносиоца изборне листе који мора бити стављен при подношењу изборне листе.

Члан 75.

Покрајинска изборна комисија расподељује мандате применом система највећег количника.
Мандати се расподељују тако што се укупан број гласова који је добила свака поједина изборна листа подели бројевима од један до закључно са бројем 60.
Добијени количници разврставају се по величини а у обзир се узима 60 највећих количника. Свака изборна листа добија онолико мандата колико тих количника на њу отпада.
Ако две изборне листе или више изборних листа добију исте количнике на основу којих се додељује један мандат а нема више нерасподељених мандата, мандат ће се доделити листи која је добила укупно већи број гласова.
Ако ниједна изборна листа није добила најмање 5% гласова, расподела ће се извршити на начин одређен у ст. 1. до 3. овог члана.

Члан 76.


Мандати који припадају одређеној изборној листи додељују се кандидатима са те листе, у складу са одредбама ове одлуке.
Кад одређеној изборној листи припадне више мандата него што је на тој листи предложено кандидата за посланике, мандат се додељује изборној листи која има следећи највећи количник.
Изборној листи се додељује 1/3 добијених мандата кандидатима по њиховом редоследу на листи.
Подносилац изборне листе ће, најкасније у року од 5 дана од дана утврђивања резултата избора, доставити Покрајинској изборној комисији податке о томе којим кандидатима са изборне листе се додељују преостале 2/3 добијених посланичких мандата, при чему се сваки четврти од преосталих мандата обавезно додељује кандидатима са листе који су припадници мање заступљеног пола на листи.
Ако подносилац изборне листе не достави податке, или достави податке који нису у складу са ставом 4. овог члана, Покрајинска изборна комисија ће га писмено обавестити да је дужан да то учини у накнадном року од три дана, уз упозорење на последице непоступања.
Ако подносилац изборне листе не достави податке ни у накнадно остављеном року, или поново достави податке који нису у складу са ставом 4. овог члана, Покрајинска изборна комисија ће посебним решењем све добијене мандате са те листе доделити кандидатима са те листе према њиховом редоследу на листи. Против овог решења није дозвољен приговор, нити жалба.
Ако је подносилац изборне листе коалиција странака, преостале 2/3 добијених мандата додељују се на основу коалиционог споразума.
Покрајинска изборна комисија издаје посланику уверење да је изабран.


Г) ПОНОВНИ ИЗБОРИ

Члан 77.

Поновни избори спроводе се ако Покрајинска изборна комисија или Врховни суд Србије пониште изборе због неправилности у спровођењу избора, у случајевима утврђеним овом одлуком.
Ако се избори пониште на поједином бирачком месту, гласање се понавља само на том бирачком месту.
На бирачким местима на којима изборни поступак није спроведен у складу са овом одлуком, избори се понављају у року од седам дана од утврђивања неправилности у изборном поступку, на начин и по поступку утврђеним за спровођење избора.
Поновне изборе расписује Покрајинска изборна комисија.
Поновни избори спроводе се по изборној листи која је утврђена за изборе који су поништени, осим кад су избори поништени због неправилности у утврђивању изборне листе.
У случају понављања избора коначни резултати избора утврђују се по завршетку поновљеног гласања.


Члан 78.

Када посланику престане мандат пре истека времена на које је изабран, мандат припада изборној листи са које је изабран. Тај мандат се додељује следећем кандидату на изборној листи за кога странка није добила мандат.
Кад посланику престане мандат пре истека времена на које је изабран, а на изборној листи са које је посланик био изабран нема кандидата за које подносилац изборне листе није добио мандат, мандат припада подносиоцу изборне листе који има следећи највећи количник а за њега није добио мандат.
Ако две или више изборних листа имају исти следећи највећи количник, мандат припада изборној листи која је добила већи број мандата.
Мандат новог посланика траје до истека мандата посланика коме је престао мандат.
Од кандидата се пре утврђивања мандата прибавља писмена сагласност да прихвата мандат.


VIII УТВРЂИВАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ УКУПНИХ
РЕЗУЛТАТА ИЗБОРА

Члан 79.

Покрајинска изборна комисија утврђује и објављује укупне резултате избора у року од 72 часа од затварања бирачких места.
Укупни резултати избора објављују се у службеном гласилу Покрајине.

IX ПРЕСТАНАК МАНДАТА

Члан 80.

Посланику престаје мандат пре истека времена на које је изабран:
1) подношењем оставке;
2) ако је правоснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци;
3) ако је правоснажном одлуком лишен пословне способности;
4) преузимањем посла, односно функције које су, у складу са законом односно овом одлуком, неспојиве с функцијом посланика;
5) ако му престане пребивалиште на територији покрајине;
6) губитком држављанства;
7) смрћу.
Посланику престаје мандат даном наступања случаја из става 1. овог члана.
Дан престанка мандата констатује Скупштина на првој наредној седници после пријема обавештења о разлозима за престанак мандата посланика.


X ЗАШТИТА ИЗБОРНОГ ПРАВА

Члан 81.


Органи надлежни за спровођење избора дужни су да, у току изборног поступка, обавештавају бираче о њиховим изборним правима и о начину заштите тих права.

Члан 82.


Сваки бирач, кандидат, подносилац предлога кандидата или подносилац изборне листе имају право да поднесу приговор надлежној изборној комисији због повреде изборног права или изборног поступка.
Сваки члан бирачког одбора може уложити приговор надлежној изборној комисији због повреде изборног права или изборног поступка до које је дошло на бирачком месту.
Приговор се подноси у року од 24 часа од доношења одлуке, односно извршења радње коју подносилац приговора сматра неправилном, односно од када је учињен пропуст.

Члан 83.


Надлежна изборна комисија доноси решење у року од 48 часова од пријема приговора и доставља га подносиоцу приговора.
Ако надлежна изборна комисија усвоји приговор, поништиће одлуку или радњу.
Ако надлежна изборна комисија, по приговору, не донесе решење у роковима предвиђеним овом одлуком, сматраће се да је приговор усвојен.

Члан 84.


Против решења надлежне изборне комисије којим је одбачен или одбијен приговор, па и оног којим је усвојен приговор, може се изјавити жалба Врховном суду Србије.
Жалба се подноси преко надлежне изборне комисије у року од 48 часова од пријема решења.
Надлежна изборна комисија дужна је да, у року од 24 часа по пријему жалбе, достави Врховном суду Србије жалбу и све потребне списе.

Члан 85.


Одлука по жалби донеће се најкасније у року од 48 часова од пријема жалбе са списима.
Ако суд усвоји жалбу, одговарајућа изборна радња, односно избор, поновиће се у року од 10 дана.


XI ПОСМАТРАЧИ

Члан 86.


Заинтересовани представници домаћих невладиних организација, других држава, одговарајућих међународних организација, домаћи и страни медији (у даљем тексту: посматрачи) могу пратити целокупан ток избора, рад органа за спровођење избора и утврђивање резултата избора.

Члан 87.


Органи за спровођење избора обезбеђују посматрачу праћење тока избора и рада органа за спровођење избора, а њихово присуство уноси се у записнику.

Члан 88.


Посматрачи могу да присуствовати раду органа за спровођење избора без права да у њему учествују.

Члан 89.


Покрајинска изборна комисија донеће Упутство о начину спровођења одредби од члана 86. до члана 88. ове одлуке.


XII ТРОШКОВИ СПРОВОЂЕЊА ИЗБОРА

Члан 90.


Средства за рад органа за спровођење избора, изборни материјал и друге трошкове спровођења избора обезбеђују се у буџету Покрајине.
Захтев за доделу средстава са спецификацијом укупних трошкова Покрајинској изборној комисији подноси изборна комисија изборне јединице.
Покрајинска изборна комисија распоређује средства изборним комисијама изборних јединица, одређује начин коришћења и врши контролу над употребом тих средстава.
На поднеске и радње у изборном поступку не плаћа се такса.


XIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 91.


Новчаном казном од 5.000 до 50.000 динара казниће се за прекршај организација која поступи супротно одредби члана 23. ове одлуке.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у организацији новчаном казном од 250 до 25.000 динара.
За прекршај из става 1. овог члана казниће се и лице које објави процену разултата избора или претходне резултате избора новчаном казном од 250 до 25.000 динара.


Члан 92.


Новчаном казном од 5.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај политичка странка односно друга политичка организација (или друго правно лице) које супротно одредби члана 24. став 9. ове одлуке истиче симболе политичких странака односно других политичких организација и други пропагандни материјал.
За прекршаје из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у политичкој организацији (или друго правно лице) новчаном казном од 250 до 25.000 динара.

Члан 93.


Новчаном казном од 250 до 25.000 динара казниће се за прекршај лице које на самом бирачком месту користи мобилни телефон или друга средства веза и комуникација (члан 24. став 10. ове одлуке).

Члан 94.

Новчаном казном од 250 до 25.000 динара казниће се за прекршај лице које се задржава на бирачком месту, а нема права и дужности утврђене овом одлуком (члан 24. став 11. ове одлуке).

XIV ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 95.


Ступањем на снагу ове одлуке престаје да важи Одлука о избору посланика у Скупштину Аутономне Покрајине Војводине ("Службени лист АПВ", број: 23/91; 14/92; 5/ 96; 6/96).

Члан 96.


Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном листу Аутономне Покрајине Војводине".

СКУПШТИНА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

01 Број: 013-4
Нови Сад, 10. августа 2004. године


ПРЕДСЕДНИК
СКУПШТИНЕ АП ВОЈВОДИНЕ,
Ненад Чанак

врх

Покрајинска изборна комисија
почетна страна штампање контакт мапа сајта