|
WED, 19 NOV 1997 23:24:39 GMT
AIM Skopje, 19.11.1997
Verovantno slucajno, snage Ujednjih Nacija stacionarine u Makedoniji, UNPREDEP, nedavno su u svojim laboratorijama otkrili da najpoznatiji proizvod makedonskog kulinarstva - Ajvar, koji od "pamtiveka" pretstavlja samu osnovu makedonske zimske kuhinje, ustvrari nema nikakve hranljive vrednosti!? Ovo otkrice, koje je verovatno rezultat radoznalosti mirotvoraca da vide sta je toliko vredno u tome sto tokom oktobra okuplja oko vatre i staro i mlado u citavoj zemlji koji sve nesto rade oko famoznih crvenih paprika, a koje je putem "neoficijalnih izvora" doprlo u javnost, bez sumnje je izazvalo udarac po ponosu svakog zitelja Makedonije, bez obzira na etnicku ili bilo koju drugu pripadnost. Na ovaj nacin je socni ajvar od crvene paprike, koji je namazan na svezi hleb maltene stekao kultni status u Makedoniji, doziveo prvo osporavanje u svome postojanju, iako ce se kasnije pokazati da to i nije bilo najgore sto mu se dogodilo, i to ne samo njemu nego i Makedoncima koji se smatraju kao "izumitelja ajvara".
Najgore za ajvar, a posebno za Makedonce kao njegove "tvorce", dogodilo se pre nekoliko nedelja, taman kad je bila zavrsena sezona pravljenja ajvara u citavoj zermlji. Naime, na adresama makedonskih fabrika za proizvodnju ajvara u Makedoniji stigao je dopis slovenacke "Zivilske industrije" d.o.o. iz Kamnika u kome se ljubazno mole da prestanu da proizvode ili prodaju spomenuti srveni, (po navodnim nalazima UNPREDEP-a "hranljivo bezvredni") proizvod, sa obrazlozenjem da ona ("Zivilska Industrija") ima ekskluzivno pravo da proizvodi i prodaje taj proizvod pod tim imenom na osnovu patenta koji je prijavila patentnom zavodu u Njemackoj!? Sok i rezignacija koje je izazvao ovaj potez slovenskih proizvodjaca ajvara suvisno je i opisati. Stereotip o Slovencima iz vremena bivse Jugoslavije koji su navodno iskoriscavali "juznjake" kupujuci od njih jevtine sirovine i kasnije prodavajuci im skupe finalne proizvode, sada je dobila dodatni elemenat jer su sada "ukrali" od Makedonaca najveci "ponos" njihove kuhinje - sam famozni ajvar. A sto je jos vaznije od teskog emocionalnog udarca, na ovaj nacin je direktno ugrozena i makedonska privreda.
Povodom ovog dogadjaja u makedonskoj javnosti je maltene proglaseno stanje "lementarne nepogode" i svi javni faktori u zemlji su se angazirali u pravcu iznalazenja "spasa". Na kraju je spas pronasao (iako za sada ne izgleda da je konacan) patentni zavod Makedonije. Direktor ovog zavoda, Djordji Filipov je zabrinutoj javnosti saopstio da niko ne moze zabraniti nekome da proizvodi ajvar ili bilo koji drugi proizvod, niti pak moze zastititi neku rec ili grafizam (sliku) u kojoj se spominje odredjeni proizvod. Sa druge strane, on je naglasio da zahtev za ponistenje takve zastite (koje se trazilo u javnosti) mogu postaviti jedino "zainteresovani subjekt" a nikako neki drzavni organ. Direktor patentnog zavoda je izjavio domacim maedijima da su pravila trzisne privrede takve da se proizvodjaci bore za trziste, dodajuci da se u toj borbi nekad koriste i "nefer potezi", ocenjujuci potez slovenskih proizvodjaca za "upravo takav". On je istovremeno ocitao malu lekciju makedonskim ekonomskim subjektima zbog toga sto se nikako ne prilagodjavaju modernom nacinu poslovanja u kome je patentiranje proizvoda jos pre pustanja u promet jedan od najbitnijih momenata.
Sto se tice konkretnog problema i nacina njegovog prevazilazenja, direktor makedonskog patentnog zavoda je objasnio da postupak slovenske firme "ne znaci da je sad propao svet ili pak da je to nacionalna tragedija". Po njemu, jednostavno, svako zainteresovano pravno ili fizicko lice iz bilo koje zemlje moze pred nemacki patentni zavod da pokrene postupak za ponistenje tog ziga. Razlog za ovo navodno lezi u cinjenici sto, prema saznanjima makedonskog patentnog zavoda, ajvar u Nemackoj nije zasticen kao geografsko poreklo vec samo kao rec, sto je po njihovoj oceni greska (na racun Slovenaca, razume se).
Borbi za zastitu makedonskog ponosa - ajvar, pridruzio se i zamenik spomenutog zavoda koji je bio decidan da se ne trazi i da "ne treba da se trazi novo ime za makedonski ajvar". On je objasnio da ajvar u grafizmu (slici) ne mozemo nikome zabraniti sve dok ga mi ne proglasimo za Makedonski ajvar, sto ce znaciti za zasticenim geografskim poreklom. Po saznanjima ovog zavoda do sada nije bilo nijednog zahteva za ovakvu zastitu, ne samo za ajvar nego ni za nijedan drugi pozanti proizvod kao sto je "Galicki sir" ili "Berovski sir"Hoce li Slovenci biti i na ovom planu brzi te popraviti "gresku" sto nisu ajvar zastitili kao geografsko poreklo, ostaje da se vidi.
AIM Skopje IBRAHIM MEHMETI